Faiz Softić: “Šta je meni moj zavičaj”

A kada se sjetim da je sve to bilo i prošlo, stavim podlakticu preko očiju i zaplačem. I nije me stid!

0 dzamija u Petnjici

Autor: Faiz Softić

Meni će, izgleda, moj zavičaj ostati jedino u mojoj glavi: Aršlame, kaličanke, pašinke, begarke, izvor iza kuće, Rajeva voda, Buče, Mučićki krš, Livade pod rosom, miris prigorjele pogače u osvit, trešnje u Kolovratu, prva lopta, očeva nepregledna njiva krompira, odlazak s Jakšom i Hamom u Dupljeke na svadbu, a snijeg do pasa.

Po povratku rah. Arif Šabotić se obraća svom unuku Hamu: Vala, Hamo, ni paradjed ti nije išao na svadbu u Dupljaka…

Pa kisela voda u potoku iznad Stojanovića; miris očevog duhana, prve napisane pjesme na mjesečini. Tranzistor na kojem sam slušao fudbalsku utakmicu Jugoskavija – Zair: 9 : 1. Otac me tjerao od kuće, jer – čuje tranzistor, pa ne može da zaspi…

I najradosnij trenutak: otac dolazi iz Berana, meni je 12 godina, donosi mi novine u kojima je moja pjesma, dala mu to Ferida, na Talumu. Našla, sačuvala i obradovala me!

A onda jedne večeri grom pogađa našu štalu, diže se plamen do neba, mi djeca bježimo iz kuće dok plamen nije zahvatio i nju.

Moj zavičaj je i Refkina udaja. I njena smrt!

Otac prati drugu sestru u Gimnaziju u Nikšić; ljubi je i plače. Treća sestra Mejra kreće u srednju školu u Pljavlja, vjetar puše, a njena duga plava kosa se lahori…

Moj zavičaj je i učitelj Jagoš Kuč koji nam u drugom osnovne daje temu za pismeni: Šta mi je ko pričao o ratu, a Jakša i ja pišemo o Salku Škrijelju iz Dašče Rijeke… Pričale nam majke… Naše dobre majke iz goduške porodice Šabotić, Allah im se smilovao.

A onda taj isti učitelj dolazi u našu kuću i preklinje oca da ne zaustavlja Refku – neka ide u školu – nikada boljeg đaka nisam ispratio, veli mu, a otac odgovara: a hoće li mi tuđa djeca čuvati ovo ovaca…

U tom trenutku za Refku se ruši svijet!

Meni ne brani, šalje me u školu koliko hoću, ali se spotičem o svoj nemirni duh!

Padam i ustajem!

Moj zavičaj je i Ademova smrt u bjelopoljskoj bolnici. I ispraćji u vojsku, i svadbe, i Rifatova prva fića reg. br: BP: 20 – 04.

I, da ne zaboravim – moj zavičaj su i Muslijini odlasci u Njemačku, i dolasci iz grada Fulde u Njemačkoj.

A kada se sjetim da je sve to bilo i prošlo, stavim podlakticu preko očiju i zaplačem.

I nije me stid!
_________________________
Diwan magazin
* Prenošenje teksta je dozvoljeno samo uz navode izvora i obaveznog linka koji vodi na izvorni tekst. Autorska prava su zaštićena zakonom.

Facebook komentari

komentara

Reaguj na ovaj članak