SVI SE KLANJAJU – SULEJMANU!

SVI SE KLANJAJU – SULEJMANU!

Ko je, kada i zašto podigao Spomenik neznanom junaku na Avali nadomak Beograda, u znak zahvalnosti i počasti svima znanim i neznanim palim za slobodu i ko je, ustvari neznani junak sa Avale – pitanje je koje traži odgovor blizu šest decenija od kada je podignut ovaj svojevrsni mauzolej. Istina, (ne)znani junak sa Avale za Bošnjake iz Sandžaka je decenijama znan – to je Bošnjak, Sulejman Balić, njihov zemljak sa Peštera, koji je sa grupom mladića, lojalnih srpskoj državi, hrabro poginuo braneći Beograd od Austro-ugarske vojske.

U javnosti je do sada bilo potpuno nepoznato ko je, ustvari, neznani junak sa Avale? Ono što se zvanično zna je to da je posle rata Srbije sa Austrougarskom na samom vrhu Avale, nedaleko od polusrušenih zidina starog grada Žrnova, poznatih i kao kula Porče od Avale, nekadašnjeg osmanlijskog junaka, bio grob sa – belim krstom. Na krstu je na nemačkom jeziku bilo ispisano: „Ein unbekannter serbischer soldat” – Nepoznati srpski vojnik! Grob je otkopan 23. novembra 1921. godine, učinili su to pružni radnici, pošto se u podnožju gradila željeznička pruga Topčider-Mala Krsna-Požarevac. Otkopavanju su prisustvovale i zvanične ličnosti, tadašnji predsednik Narodne skupštine dr Ivan Ribar, ministar vojni general Zečević, bivši komandant odbrane Beograda 1915. general Mihailo Živković i još nekoliko stručnjaka za ekshumaciju. Radnici nisu dugo kopali, posle nekoliko slojeva zemlje, naišli su na poveću neeksplodiranu granatu. Ona je služila kao uzglavlje ratniku od koga su ostale još samo kosti.

Neznani vojnik verovatno je stajao na osmatračnici kada ga je pogodio šrapnel austrijske haubice koji mu je razneo levu stranu grudnog koša. Po obliku lobanje stručnjaci su utvrdili da je reč o mladom čoveku, ne starijem od 19. do 20. godina, vrlo krhke građe. Da je bio zaista mlad, govorilo je i to što u grobu nije pronađena ratnička značka, pločica sa imenom i prezimenom i oznakom jedinice kojoj je pripadao. Poznato je da su većinom mladi vojnici ostajali bez te oznake, jer je mobilizacija vršena na brzinu, a možda nije ni bilo dovoljno tih pločica. Po ostacima uniforme nepobitno je utvrđeno da je reč o srpskom vojniku, a uz njega je nađen opasač, uprtač, 94 oštra puščana metka srpske vojske, proizvedeni još 1908. godine, mali novčanik sa tri dvodinarca i jednim grošem, a cokule su mu umesto pertli, bile vezane komadićem telegrafske žice. Po starom običaju kosti nepoznatog junaka su tu na licu mesta oprane u belom vinu, zavijene u platno i položene u plehani sanduk i sahranjene na tom istom mestu. Pored kostiju neznanog junaka, protokol o njegovoj ekshumaciji je stavljen i zatvoren u specijalnu staklenu posudu sa uljem. Krst sa groba neznanog junaka i danas se nalazi u porti crkve u Belom Potoku, podno Avale.

Seljaci iz sela u podnožju Avale, od kojih su i mnogi učestvovali u ratu sa Austrougarskom ili su u tim borbama izgubili nekog svog, odlučili su da svojim novcem podignu prigodan Spomenik neznanom junaku. Dobrovoljnim prilozima sakupili su tadašnjih 211 hiljada dinara, nisu smišljali veliki graditeljski poduhvat, nego skromnu kosturnicu. Ne zna se ni ko je projektovao taj prvobitni spomenik neznanom junaku na Avali, ali jednostavnost i skromnost i trošak od 40 hiljada dinara govori u prilog tome. Tako je na mestu nekadašnjeg groba, 1922. godine nikla mala kosturnica od grubo tesanog kamena sa krstom na vrhu. Vreme je prolazilo, rat se zaboravio i kao što to obično biva, grob neznanog junaka je postajao sve zapušteniji, zarastao je u travu, po stajao i on nekako neznan!

Iz prepiski 1932. godine o zapuštenosti ovog groba neznanog junaka iznikla je nova ideja – kao naručilac novog spomenika u svojstvu ktitora pojavio se lično kralj Aleksandar I Karađorđević. Kralj je kao regent zamenio ostarelog i bolesnog oca, kralja Petra I i u svojstvu vrhovnog komandanta i sam učestvovao u ratu i borbama, prošao golgotu ali i dočekao pobedu svoje vojske, želeo je da se na dostojan način oduži žrtvama spomenikom koji je bio ravan spomenicima neznanih junaka u drugim zemljama, a da traje vekovima. Kralj je znao i ko će projektovati takvo monumentalno delo. Naime, princ Karađorđević je još tokom svog boravka u Parizu, početkom prošlog veka, dobro poznavao slavnog vajara Ivana Meštrovića, ali je tamo u više navrata susretao i slavnog skluptora Rodena i jednom ga pitao – Ko će ga naslediti ?
– „Ne brinite, vaš Meštrović je veći od mene“, odgovorio je slavni vajar.

Prve idejne skice za Spomenik neznanom junaku na Avali Meštrović je uradio 1932. godine i poznato je da se radilo o dve varijante: Jedna, zamišljena kao trijumfalna kapija sa otvorima na sve četiri strane i druga u formi sarkofaga, po kojoj je spomenik i izgrađen. Po ideji Meštrovića ovaj spomenik je pravljen da bude veoma posećen, sa dugim prilazom koji, dok se posetilac njime penje, svoju pažnju usmerava na mauzolej, ističući tako njegovu dostojanstvenost i stvarajući svečano raspoloženje, ali i pripremu posetilaca da odaju dužnu počast. Meštrović je predvideo ulaznu i izlaznu kapiju i bočne karijatide, koje svojim dostojanstvom odaju utisak uzvišene počasne straže, usmeravajući ali i ne zaustavljajući kretanje posetilaca. Naravno, tada je bilo i primedbi na ovo idejno rešenje – spomenik je podsećao na dobro poznatu grobnicu kralja Kira, osnivača Persijskog carstva, koji je vladao oko 600. godine pre naše ere. Naravno, razlika ima i u obliku, razmeri, broju stepenika, obradi kamenih blokova, spomenik na Avali je dva puta veći od Kirove grobnice, a ima i karijatide sa likovima žena-majki u nošnjama iz raznih naših krajeva. Istina, koju je potvrdio i sam Meštrović, da je jednoj od njih, Dalmatinki u nošnji iz njenog kraja, dao lik svoje majke iz mlađih dana! Kesu za Spomenik neznanom junaku na Avali odrešio je sam kralj – po ugovoru Meštrović je primio tri miliona tadašnjih dinara, odmah milion, isto toliko po prijemu gipsanih modela karijatida, pola miliona kada su zavšene u kamenu i pola miliona kada je spomenik završen.

Bilo je i oprečnih mišljenja o lokaciji Spomenika neznanom junaku. Predlagano je uzvišenje na ušću Save u Dunav, na Kalemegdanu, onde gde se takođe nalazi Meštrovićev spomenik Pobedniku. Interesantno je da se i poznati komediograf Branislav Nušić, kao član Odbora za gradnju spomenika zalagao da on ne bude na Avali, smatrajući da je to daleko i da će spomenik biti većim delom godine nepristupačan. Nušić je u ratu sa Austrougarskom, inače, izgubio i svog sina Bana, pa ga je itekako zanimalo sve oko ovog spomenika. Ipak, presudnu reč imao je kralj i spomenik je sagrađen na Avali, na mestu gde je bio prvobitni Spomenik neznanom junaku.

Ipak, ostala je velika nepoznanica, ali i golicanje javnosti – ko je, ustvari, bio neznani junak sa Avale?!

Na naučnom skupu istoričara regiona održanom u Sarajevu 22. i 23. aprila 1995. godine, još dok rat u Bosni nije bio okončan, vrlo ugledni bosanski istoričar prof. dr Mustafa Imamović je u svom naučnom radu o „Društvenom i državno-pravnom kontinuitetu Sandžaka“ napisao i ovo:

„Sa izbijanjem Prvog svjetskog rata, jedan broj Muslimana, kao i srpskih i crnogorskih građana, mobiliziran je u vojsku, gdje su se lojalno i hrabro borili. Među sandžačkim Muslimanima sačuvala se tradicija da je neznani junak, čiji spomenik stoji na Avali kod Beograda, ustvari jedan Musliman, Sulejman Balić, koji se istakao hrabrošću u borbi protiv Austro-Ugarske vojske“!

Ovoj Imamovićevoj tvrdnji treba dodati i činjenicu da se u Sandžaku, a posebno na Pešteru, oduvek govorilo i prepričavalo da je neznani junak koji je pao na Avali, njihov zemljak Sulejman Balić iz Duge Poljane sa Peštera, na sredokraći puta od Sjenice ka Novom Pazaru. Sulejman Balić ima svoju lozu i potomke na Pešteru, koji su odvajkada znali da je neznani junak na Avali, njihov Sulejman iz Duge Poljane! Ovde se pomalo u šali kaže da uvek kada neko od državnika ili uz kakve državne praznike položi venac na grob neznanog junaka na Avali – „Položili su venac i cveće na grob našeg Sulejmana“! I u sarajevskoj štampi, tokom trajanja rata u Bosni i Hercegovini, dok je Balkanski kasapin, Slobodan Milošević, imao čest običaj da položi venac na grob neznanog junaka na Avali, pojavljivala se opaska „da je i Slobodan Milošević položio venac na grob Bošnjaka Sulejmana Balića“! Uostalom, da je u uniformi srpske vojske bilo dosta Crnogoraca i Bošnjaka-muslimana potvrđuju i dugi spiskovi palih u Prvom svetskom ratu, koji su prešli Albaniju i svoje kosti ostavili na Krfu ili na Solunskom frontu, koji se mogu pročitati na srpskom vojničkom groblju Zejtinlik u Solunu. Očigledno je da se u borbama za slobodu protiv Austrougarske monarhije nisu borili samo Srbi, nego i – nesrbi.

Ovo je prvi put da je na ovu temu uopšte bilo šta zvanično napisano, ali zbog istorije Bošnjaka i njihovih potomaka, tradicije i priča o (ne)znanom junaku sa Avale Sulejmanu Baliću sa Peštera treba da bude – znana priča!

A priča o (ne)znanom junaku sa Avale Sulejmanu Baliću je i tipična priča o zapostavljenosti Bošnjaka iz Sandžaka kroz istoriju od strane bivših, ali i sadašnjih srpskih režima!